Dobrica Erić

TIHO DIŠI: REČ JE O PIŠI

Dečak i devojčica bela 
što se u svemu skoro slikuju, 
imaju neke delove tela 
po kojima se razlikuju. 

To su pre svega njihove piše -
leptirić i cvetak ubavi -
divit i pero kojim se piše 
pesma nežnosti, pesma ljubavi.

Dečji pesnici proslaviše
srce i glavu - jednom rečju 
i telo i duh, al dečje piše 
nema u tome slatkorečju.

Bela moja ruko zapiši -
ja prvi pevam o dečjoj piši,
koja zaslužuje ista prava 
kao srce i kao glava.

Da nije piše kojom se bruši 
biser sreće na sedmom nebu, 
piškili bismo na nos il uši 
i niko ne bi imao bebu! 

Šta još o tome treba znati -
neka vam kažu otac i mati, 
koji se brinu o vašoj sreći;
bolje oni no neko treći.

Dečak ima čarobni ključić,
a devojčica zlatnu bravicu;
za njih ja ubrah ovaj stručić
rima i za njih dižem zdravicu:

Živeli!